Sjed­ni­ce skup­štin­ske Rad­ne gru­pe za pri­mje­nu pre­po­ru­ka OEBS-a za­tvo­re­ne su za jav­nost u di­je­lu efek­tiv­ne ras­pra­ve, što zna­či da me­di­ji i jav­nost ne­ma­ju uvid u pred­lo­ge i ras­pra­ve na tim sjed­ni­ca­ma. Šef te rad­ne gru­pe Mar­ta Šće­pa­no­vić (DPS) re­kla je za „Dan” da su sjed­ni­ce otvo­re­ne za jav­nost ka­da kon­sul­tu­ju pred­stav­ni­ke nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na i sve ko­ji su do­sta­vi­li su­ge­sti­je i pred­lo­ge, shod­no jav­nom po­zi­vu.
Ona je re­kla da su sjed­ni­ce za­tvor­ne za jav­nost je­di­no ka­da efek­tiv­no ra­de i jav­nost mo­že bi­ti pri­sut­na dok ne utvr­de dnev­ni red.
– Na­kon to­ga pri­stu­pa­mo efek­tiv­nom ra­du na iz­ra­di za­ko­na i on­da da­je­mo sa­op­šte­nje za me­di­je, a je­dan član rad­ne gru­pe uvi­jek da iz­ja­vu šta smo kon­kret­no na tom na­cr­tu za­ko­na tog da­na ura­di­li. Sjed­ni­ce ni­je­su za­tvo­re­ne za jav­nost osim kad efek­tiv­no ra­di­mo – na­ve­la je Šće­pa­no­vi­će­va.
Ona sma­tra da je to is­p­rav­na od­lu­ka.
– Ka­da su pri­sut­ni me­di­ji, te­ško mo­že­mo da se efek­tiv­no fo­ku­si­ra­mo na rad jer raz­ma­tra­mo i pred­lo­ge dr­žav­nih or­ga­na i pred­lo­ge ko­je smo do­bi­li shod­no jav­nom po­zi­vu. Sa­mo u tom kon­tek­stu, a ina­če sve dru­go je otvo­re­no za jav­nost. Sva­ki akt ko­ji usa­gla­si­mo ob­ja­vlju­je­mo na saj­tu Sku­pšti­ne – re­kla je Šće­pa­no­vi­će­va.
Rad­na gru­pe je osno­va­na da na osno­vu ko­nač­nog iz­vje­šta­ja po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS–ODI­HR po­vo­dom par­la­men­tar­nih iz­bo­ra odr­ža­nih 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne raz­mo­tri i pred­lo­ži­ na­čin im­ple­men­ta­ci­je pre­po­ru­ka iz tog iz­vje­šta­ja.
Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić je oci­je­nio da sa­stav skup­štin­ske gru­pe za pri­mje­nu pre­po­ru­ka OEBS-a ne uli­va po­vje­re­nje u smi­slu ozbilj­nog ra­da na usva­ja­nju pre­po­ru­ka. Raz­log za op­ti­mi­zam, ka­ko je is­ta­kao, ne na­zi­re se ni ka­da se zna da go­to­vo po­lo­vi­na par­la­men­tar­nog sa­sta­va ne uče­stvu­je u ra­du gru­pe.
– For­mi­ra­nje i rad ta­ko kon­ci­pi­ra­nog par­la­men­tar­nog ti­je­la vi­še li­či na po­ku­šaj fin­gi­ra­nja otvo­re­no­sti za su­ge­sti­je evrop­skih part­ne­ra, pri če­mu se ku­pu­je vri­je­me i od­la­že do ne­kog po­volj­ni­jeg tre­nut­ka ono što se či­ni kao je­di­ni na­čin pre­va­zi­la­že­nja svih ne­do­sta­ta­ka iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, a to je po­če­tak di­ja­lo­ga iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. Ilu­zor­no je oče­ki­va­ti da se u ova­kvom sa­sta­vu, sa do­mi­nant­nim uti­ca­jem par­ti­je ko­ja je bez pre­ki­da na vla­sti go­to­vo tri de­ce­ni­je i ko­ja je sa­mim tim i naj­od­go­vor­ni­ja za ne­po­sti­za­nje stan­dar­da ele­men­tar­no fer iz­bor­nog pro­ce­sa, mo­že do­ći do rje­še­nja u obla­sti iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva – ka­zao je Čo­la­ko­vić za „Dan”.
On je do­dao da bi ta­kva rje­še­nja tre­ba­lo da bu­du sa­gla­sna evrop­skim stan­dar­di­ma i da isto­vre­me­no do­pri­ne­su pre­va­zi­la­že­nju du­bo­ke po­li­tič­ke kri­ze.
– Uko­li­ko u vla­da­ju­ćoj par­ti­ji pre­o­vla­da­va mi­šlje­nje da sta­vo­vi iz pre­po­ru­ka OEBS-a zna­če su­ge­sti­je za una­pre­đe­nje, na­do­grad­nju sko­ro sa­vr­še­nog za­kon­skog okvi­ra bez ob­zi­ra na vre­men­ske ro­ko­ve, pri če­mu se upo­zo­ra­va­ju­ći stav da ako se pre­po­ru­ke ne spro­ve­du do pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra mo­že bi­ti stvo­re­no tlo za ospo­ra­va­nje re­zul­ta­ta tih iz­bo­ra na­mjer­no pre­ne­bre­ga­va, on­da je sa­svim ra­zu­mlji­vo za­što je rad par­la­men­tar­nog ti­je­la ne­tran­spa­ren­tan. Ru­ži­ča­sto-auto­krat­ski san o je­din­stvu vla­sti bez re­me­ti­lač­kih fak­to­ra ka­kva je „par­la­men­tar­na dik­ta­tu­ra” je re­a­li­zo­van, a sve osta­lo se od­vi­ja po iner­ci­ji ta­kvog ana­hro­nog i ne­de­mo­krat­skog shva­ta­nja – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.M.V.